Srpski skajraning tim je na svom drugom međunarodnom nastupu ponovio odlične rezultate. Proteklog vikenda u sastavu Duško Momić, Bojan Dulejan, Aleksandar Štajfer, Dušan Bazić i Sofija Arapović na najvećem Grčkom planinskom maratonu “Zagori” (http://zagorirace.gr/en/) uzeli su učešće na tri distance. Na 80km Momić i Dulejan, na 42km Štajfer dok su Arapović i Bazić išli na 21km. Preko 1.000 takmičara iz više zemalja, pakleni vremenski uslovi i tehnička staza, nisu pokolebali naše koji su dali svoj maksimum. Dovoljno je reći da ovu trku podržava North face, odmah znate da je u pitanju trka svetske klase.

Na svakom koraku se vidi koliko je uloženo u trku, vrhunske aktivne majice koje ne samo da dobijate u startnom paketu, već i ako finiširate ide druga sa posebnim dizajnom. Koncerti, prodavnice, prenos uživo, velike robne nagrade, seminari o suplementaciji, vatromet… Skroz je u duhu napucanih Alpskih trka ali u mirnom seocetu koje živi samo leti i to od turizma. Zimi se možete družiti sa vukovima i medvedima.

No, da krenemo redom. U četvrtak 21.jula već na 100-tom km nam je kombi otkazao pa smo se družili jedno 90 minuta na pumpi što i nije bilo loše. Brzo nam je stigao drugi kombi, vrlo iznenađujuće i pohvalno, nismo navikli na takvu profesionalnost u Srbiji. Kad rentate vozila kod pravih ljudi, nema stresa. Kod Niša smo pokupili mladog nam Bazića i pravac Predejane na klopu. Plan je bio da spavamo na Dojranskom jezeru na samoj granici Makedonije i Grčke, stigli smo oko 22:30 bez većih problema. Taj potez je bio sjajan, lepo smo odspavali i bez žurbe posle doručka krenuli put Soluna i Krfa.

Svakako je dug put, blizu 1.000km u jednom pravcu a želeli smo da naši trkači dođu što odmorniji na start. Vrućina je velika ali napredujemo, na nekih 90km od Igumenice skrećemo ka planinama u pravcu severa i stižemo oko 16h (petak) u selo Cepelovo  gde je glavna baza North Face Zagori trke. Podižemo pakete, obilazimo centar koji izgleda sjajno i smeštamo se u hotel. Bojan i Duško su dobili gratis kotizacije i smeštaj, domaćini su nam stvarno izašli u susret maksimalno. Sve dogovore smo napravili još u februaru, na vreme.

Pritom im je hotel bio na 8 minuta peške od starta / cilja. Ostatak ekipe je bio smešten u selu Skameni 4km od Cepelova. Mirno mesto, lepe sobe i domaćin koji ne zna da „bekne“ engleski. Generalno, Grke taj jezik ne zanima.

Naravno, prvi su krenuli naši spartanci na 80km (tkz Terra race) u subotu 23.jula u 4:50 ujutru. Start je bio u Cepelovu (glavno turističko mesto u nacionalnom parku Zagori, kao što smo već napisali, race centar). Svi smo zajedno ustali i došli pre njih, vidno su se obradovali, nisu očekivali da ćemo ipak toliko rano ustati da ih ispratimo. Timski duh je jak i to je vrlo bitno, podrška je važan faktor. Momić je i dalje izgledao kao da spava a start i sama koreografija, ljudi, ambijent i atmosfera je bila sjajna!

E sad, druga strana medalje, sve je to lepo ali na ovoj distanci ih je čekalo čak 5.100m uspona što dovoljno govori o težini. Naša trka na Staroj od 122km ima 5.700 uspona a ovde skoro isti uspon imate u 80km.

Vrlo brzo posle starta na Terra trci, organizator prebacuje Aleksandra Štajfera na njegov start u selo ispod Cepelova – Kipi (nekih 25 minuta vožnje). Ostatak naše ekipe ide za njim da ga isprati i da podršku.

Taj dan je bio rezervisan samo za dugoprugaše, Štajfer je imao neverovatan međunarodni debi, startovao je u 6:30. Pored paklenih 42km pred njim je bilo i 2.500m uspona kao i vrhovi preko 2.300 metara nadmorske visine gde su prolazili i naši na 80km. Njegova prva duža distanca i sjajan rezultat, četvrto mesto sa vremenom 5h 21 minut u konkurenciji 300 takmičara. Saveti i razgovori u toku puta da se potpuno opusti i ne razmišlja o poziciji je urodila plodom. Do samog kraja nije znao da se nalazi nadomak prva tri.

Kad je saznao, odmah je bila kuknjava kako bi jurio i stigao trećeg da je samo znao da je tako dobro plasiran ali to nije bila poenta. Zato je i napravljen dobar rezultat.

U pitanju je veliki potencijal i tek se očekuju pravi rezultati mladog Štajfera koji isključivo trenira na ravnom jer je iz Čelareva. Da ima planinu ko zna kojom bi brzinom napredovao, sad treba samo pametno da radi. Jako nam je drago da mu se motiv i samopouzdanje vratilo posle kiksa na Staroj planini. Vredi naglasiti da je na 42km devojka iz Salomon tima bila treća kod muškaraca. Konkurencija je brutalna na svim nivoima, ni približno kao na Persenku prošle godine. 

I jedna anegdota kad je u pitanju ova trka, najlepše od svega je to da smo potpuno spontano seli u baštu nekog restorana gde su trkači na 42km finiširali ka cilju. Sasvim slučajno smo tu seli, ne znajući da staza tu prolazi ni da je Štajfer među prvima. Ne zna se ko je bio srećniji kad smo se videli, Bazić je i istrčao jedan deo sa Aleksandrom.

Vraćamo se opet na Terra race, presrećni zbog sjajnog rezultata na 42km.

Logistički tim prati on line rezultate i vidi da je Momić u prvih 15 a Dulejan u prvih 50 od 260 takmičara na njihovoj distanci. Razlike su baš male sem vodećeg trkača koji je realno bez premca. Nije ni čudo što je nekoliko godina bio u timu sa Kilianom. Naši, ovaj put pored sebe imaju profesionalne brdske trkače iz najvećih svetskih timova Salomon, La Sportiva, North Face. Sve je toplije i na rang listi se često menjaju pozicije, dosta njih i odustaje. Da bi nakon 13h i 14 minuta Momić prošao kroz cilj kao 25. takmičar. Treba napomenuti da je Momić najbolje plasirani stranac na najdužoj trci, na kojoj se i povredio ali je istrajnost i volja presudila da ostvari ovako dobar rezultat i finišira. Nekoliko padova, razmišljanje o odustajanju ali je na kraju prelomio borbeni duh i požrtvovanost. Nikad ga nismo videli tako izmučenog a svi mi vrlo dobro znamo koliko on može i da je izuzetno jak i motivisan da izađe na crtu bilo kome.

Bojan Dulejan je prošao cilj nakon 14h i 42 min i zauzeo 46. mesto što je takođe sjajan rezultat. Treba li pomenuti da je “popio” sunčanicu i posetio doktora? Stvarno su se borili do kraja i dali sve od sebe. Prvi utisci obojice su da je pretoplo i da je staza jako nezgodna i tehnička. Nisu nikako mogli da se priviknu na njihov kamenjar, dok je u čuvenom kanjonu Vikos bilo bez daška vetra. Vidno iscrpljeni i pomalo razočarani jer su očekivali bolji plasman ali posle par sati odmora im je u potpunosti bilo jasno da je ovo trka za koju su jedino Grci spremni. Nigde kod nas nemate ni slične uslove a po rezultatima se vidi da lokalci imaju veliku, veeeeliku prednost. Često organizatori navode primer čuvenog Italijanskog trkača iz La Sportiva tima koji je kolabirao pre par godina na trci iako je vodio do samog kraja. Uneli su ga na cilj. Uslovi su stvarno surovi i specifični. Posle ovakvog traila, izdržljivost može biti samo jača, kaljenje u svakom pogledu. Daleko od toga da smo u sred jula u Grčkoj očekivali 25 stepeni ali sačekao nas je doslovce – pakao.

Na kraju su ipak smogli snage i došli na dodelu nagrada u 21h a onda smo timski otišli na jednu turu piva. Već su krenule šale i anegdote. Prva žena na 80km je bila na 15. mestu kod muškaraca. Kiborg joj nije ravan ali isto tako nije prošla bez posledica i ozbiljnog povraćanja nakon masaže. Nije bilo uopšte prijatno gledati ih koliko ispaštaju. Treba uvek znati sa koliko žrtve i odricanja ljudi postaju profesionalci u ovom sportu.

U nedelju 24.jula u 8h startuju Dušan Bazić i Sofija Arapović, pred njima je 21km sa 1.100m uspona. Start je u selu Kipi a ni manje ni više nego 500 takmičara rame uz rame. Naši najmlađi takmičari su bez većih teškoća iztrčali ovu trku, Bazić je bio 8. od 400 učesnika dok je Arapović bila 17. u konkurenciji 100 takmičarki. Cilj je bio da se skuplja iskustvo i bez velikih očekivanja. Bez obzira rezultati su bili odlični i na ovoj distanci. Sofija je zaobišla više od 150 takmičara usput jer je među poslednjima krenula sa starta a staza nije baš bila pogodna za preticanje. Dušan se brzo izborio za dobru poziciju na startu i bio je vidno motivisan.Organizatori su odmah primetili naše rezultate i objavili da je ekipa bila vrlo fokusirana kao i da je Skyrunning Serbia najbolji nacionalni tim na trci ove godine. Grci će uzvratiti Srbiji, tako što će svoj najbolji tim dovesti na naše najmasovnije trke a prvenstveno na Sokolov put i Staru planinu. Verujte, imaju fantastične trkače, bez obzira što su na svom terenu demonstrirali silu, snalaze se svuda. Posebno raduje trka za decu a na distanci od 21km je bila gomila momčića od 16-17 godina koji su bukvalno leteli. To nam je lično i Bazić rekao posle trke, oduševljen dečacima koji grabe ozbiljno po krečnjaku i daju maksimalno sebe.

Sve pohvale kolegama iz Grčke, ozbiljna konkurencija i sjajna organizacija. Jako su ljubazni i posvećeni ovom sportu. Samo još trku da pomere za jesen 

Preporučujemo film o trci “Zagori mountain running” https://www.youtube.com/watch?v=QpMQEYkgTuo       

Kapa dole celom timu koji je izginuo po vrelom Grčkom kršu. Veliko hvala logistici u Srbiji i naravno Infoteamu (Garmin Srbija) koji je prepoznao i konkretno pomogao naš odlazak. Veliko hvala Vasilisu i Mari na gostoprimstvu.Želimo brz oporavak Momiću i uspešan nastup na UTMB TDS trci u avgustu. Pratite nas!