O orijentaciji i skajraningu
U prethodnom tekstu smo govorili o specifičnostima skajraninga kao zasebne sportske discipline. Pomenuli smo da je jedna od tehnika kojom je poželjno ovladati za uspešno i bezbedno kretanje u planinama, samim tim i na skajraning trkama – orijentacija u prostoru.

Prvo da kažemo nekoliko reči o samoj orijentaciji u prirodi?
U suštini orijentacija u prirodi podrazumeva da znate gde se nalazite i da umete da pronađete put do tačke gde nameravate da stignete. To se može izvršiti na više načina i pomoću nekoliko različitih sredstava (instrumenata). Sigurno se svi sećate lekcije iz škole kako se možete orijentisati u prirodi pomoću mahovine, groblja, crkve, godova na panju i sl. ili kako da na nebu odredite položaj zvezde Severnjače. Kažu da mahovina bujnije raste na strani drveta koja je okrenuta ka severu. To je tačno osim kada nije tačno. Naime, za orijentisanje pomoću „znakova“ u prirodi potrebno je dosta iskustva, a opet ni tada pouzdanost ne mora biti dovoljna, jer recimo mahovina može biti gušća i na južnoj strani drveta, ako je ono senci brda ili u nekoj uskoj senovitoj dolini ili klisuri. Dakle, pored gustine mahovine morate da „čitate“ i teren gde drvo raste, što je prilično komplikovano.

Karta i kompas – osnova koju ne treba nikad ignorisati
Svakako najpouzdaniji metod za orijentaciju u prirodi i kretanje po nepoznatom terenu je pomoću karte (mape) i kompasa (busole). Karta je grafički umanjeni prikaz terena na kome se nalazite u 2D ravni (tj. na papiru). Kolika je ta umanjenost određeno je razmerom karte. Karta u razmeri 1:25.000 znači da je 1 cm na karti isto što i 250 m u prirodi. Postoje različiti metodi izrade karte, ali najčešće se karta crta tako da je njena gornja strana okrenuta na sever. Da biste kartu upotrebili potrebno je da je prvo orijentišete („useverite“), a to znači da sever karte okrenete u pravcu severa u prostoru gde se nalazite. Taj pravac severa u prostoru određujete pomoću kompasa, čija igla se uvek okreće u pravcu sever – jug, pod uslovom da ga držite horizontalno. Tek kada tako postavite kartu, ona vam može koristiti, jer predstavlja sliku terena na kome se nalazite. Tada možete prepoznati pojedine objekte iz prirode na karti i obrnuto. Važno je da prilikom kretanja sve vreme budete „povezani“ sa kartom, što će reći da stalno upoređujete okolinu po kojoj se krećete i stanje na karti.

Tehnologija i orijentacija
Razvojem savremenih tehnologija ljudi su konstruisali različite uređaje kojima je orijentacija u prirodi značajno olakšana. Postavljanjem sistema satelita u Zemljinoj orbiti omogućeno je da pomoću ovih uređaja veoma lako i jednostavno možete da odredite svoju lokaciju i pratite kretanje na terenu. Možete da snimite trek staze po kojoj ste se kretali, da pratite neki već snimljeni trek, itd. Podaci koje možete da dobijete iz snimljenih trekova značajno mogu da vam pomognu da unapredite svoje treninge jer pružaju obilje informacija u tom pogledu (brzinu i dužinu kretanja, uspon, i sl.).

Kakve sve to veze ima sa skajraningom?
Iako su staze na skajraning trkama markirane, organizatori skoro uvek daju GPS trek staze, koji možete (i treba) da ubacite u vaš GPS uređaj i da pomoću njega kontrolišete i korigujete svoje kretanje. Zašto je to važno?

I markacije nestaju, zar ne
Skajraning trke se održavaju u polukontrolisanim uslovima (u prirodi, u zabačenim krajevima, nepristupačnim terenima) i uprkos tome što se markiranje staza vrši neposredno pred samu trku uvek postoji mogućnost da se na nekim deonicama markacije oštete. Uzroci tome mogu biti životinje (domaće i divlje), ali i lokalni meštani, planinari, lovci, gremlini, vile, patuljci, vanzemaljci. Iz našeg iskustva možemo navesti primere gde su zastavice za markiranje bile izgrižene od strane nekih životinja (a možda i nisu bile životinje) ili su ih pokupili planinari da njima „okite“ svoj ranac, a bilo je i slučajeva da su „šaljivi“ meštani preusmeravali markacije u pogrešnom pravcu.

Drugi problem koji može da vas snađe je da u toku noći ili magle (ili oboje) ne uočite markacije zbog raznih razloga (markacije same po sebi nisu dovoljno vidljive, vaša lampa vam otkazuje poslušnost). Treći razlog zašto je neophodno da imate GPS uređaj sa učitanim trekom staze je kada vam sam organizator da instrukciju da tako postupite. On to može da uradi iz svojih razloga, koji vas ne moraju da interesuju: ne može da garantuje pouzdanost markacija na nekoj deonici, uopšte nije planirao da markira deonicu, postoji mogućnosti da na nekom delu staze ima više markacija koje vas mogu odvesti u pogrešnom pravcu, ne voli vas i hoće da vas maltretira, itd.

Pametno sa tehnologijom
Ukoliko to nije neophodno GPS uređaj ne morate sve vreme držati uključenim, kako biste uštedeli bateriju, pogotovo kada je vreme hladno, a staza duga, ali bi bilo pametno da se sa njim konsultujete uvek kad god imate dilemu oko pravca kretanja. Par minuta da proverite pravac je mnogo jeftinije nego da odete par kilometara na pogrešnu stranu.

Često se na trkama viđaju takmičari koji za orijentaciju koriste mobilni telefon. Iako GPS uređaj u telefonu može raditi dosta pouzdano, a pri tome telefoni imaju veći ekran pa samim tim omogućavaju komforniji pregled mape, mi vam ipak savetujemo da koristite neki pouzdaniji uređaj. Razlog nije samo u pouzdanosti, već i u tome da telefon koji koristite kao GPS uređaj brže ostaje bez baterije, a može vam zatrebati za poziv u slučaju opasnosti. Takođe, ako ga stalno držite u ruci ili često vadite iz džepa (ranca) – mislim na telefon (!), može se dogoditi da ga ispustite i izgubite ili oštetite.

Karta i kompas i skajraning – može, ako baš mora
Upotreba karte i kompasa u skajraningu uglavnom nije praktična, čak i ako ste vešti u njihovom korišćenju. Kretanje tokom trke je takvo da težite da budete što brži. To znači da, ako je teren trčljiv (ravne čiste deonice ili nizbrdice) onda ćete trčati „punim gasom“, a ako je u pitanju uzbrdica tu vam je ionako „duša u nosu“, pa ne bi prepoznali ni rođenog tatka, a kamoli izohipse na karti. Da ne govorimo o situaciji kada biste morali da baš čitate kartu da bi pronašli stazu (nemarkirana staza). Em što vas to dodatno troši, em što ćete biti bitno sporiji i lako možete dovesti sebe u situaciju da „probijete“ vremenski limit. Posebna poteškoća je loše vreme (kiša), koje vam može oštetiti kartu ili da je pocepate dok se provlačite kroz šiblje ili upadate u potok. Dakle, karta je zgodna za sporiji ritam kretanja, kao recimo kada planinarite i kada vam vreme ne igra bitnu ulogu u toj aktivnosti, a u slučaju skajraning trka, GPS uređaj je znatno praktičniji.
Interesantno je uporediti orijentiring u kome takmičari trče izuzetno brzo po veoma zahtevnom terenu, a sve vreme čitaju kartu. Stvar je u tome da orijentiring karta ima znatno krupniju razmeru (obično 1:10.000 ili veću) i da je standard za njenu izradu drugačiji od klasične topografske karte (koja je obično u razmeri 1: 25.000) – dakle, bitno je čitljivija, a takođe obuhvata manju površinu nego što je površina na kojoj se održavaju skajraning trke.

Šta još možete da uradite da unapredite orijentaciju na skajraning stazi?
Pripremite se. Pobeda voli pripremu (reko neko pametan). Korisno je ako proučite trek koji organizator trke objavi ili vam pošalje u mejlu sa instrukcijama. Na treku je važno da uočite položaje kontrolnih tačaka, ali i određenih tačaka koje su na neki način karakteristične na stazi. To mogu biti bitna skretanja (na primer kada trek nagle ide desno ili levo) ili neki karakteristični objekti, prirodni ili veštački (reka, most, česma, vrh, antena, dalekovod, kuća, pruga,…) pored kojih trek prolazi. Proučite gde se ove tačke nalaze (da li je u pitanju raskrsnica, da li su pored nekog dominantnog objekta koji možete prepoznati u prirodi) i odredite njihov položaj u odnosu na kontrolne punktove. Ovim ćete dobiti bitne karakteristične tačke koje vam mogu biti veoma koristan orijentir tokom trke. U principu, za stazu dužine do 100 km dovoljno je da zapamtite desetak ovakvih tačaka, što pored kontrolnih punktova (kojih na ovim distancama obično ima isto toliko) može biti itekako dovoljno da vam pomogne da ne omašite stazu.

Takođe, identifikujte najviše i najniže tačke na pojedinim deonicama pomoću elevacionog profila staze (dovoljno je uočiti po 3-4 ovakvih tačaka). Tako ćete moći da pratite napredovanje i da prepoznate koji vrh ste prešli čak i ako on nije označen i na njemu se ne nalazi kontrolna tačka: jednostavno, ako ste se sve vreme peli i u jednom trenutku krećete da se spuštate to znači da ste prešli preko jednog vrha i ako vam na elevacionom profilu sledi spuštanje narednih 10 km, a vi se već posle 500 m opet penjete, znači da ste negde pogrešili.

Takođe, na Guglu možete pronaći i slike lokacija gde ćete prolaziti pa će vam i to pomoći na terenu. Prepoznaćete deonice i markantne lokacije što će vam olakšati posao a ukoliko se baš ozbiljno spremate i imate vremena i mogućnosti možete pre trke proći stazu iz deonica i tako ući 100% sigurni u trku (česti su ovakvi primeri i kod nas i u svetu).

GPS zapis treka vrlo jasno možete proučiti ukoliko ga učitate u nekoj aplikaciji koja vam omogućava da ga pregledate na karti (GoogleEarth, Google Maps, Osmand, mapy.cz, OruxMaps, Strava, Garmin Base Kamp ili neka druga).

Vreme radi za vas, a priroda vas uči
Vremenom ćete steći osećaj za kretanje u prirodi i moći ćete ispravno da procenjujete distance i pratite „logiku terena“. U planinskim krajevima razdaljine neiskusnom oku mogu biti veoma varljive, pa se čini da ono što je blizu izgleda daleko, i obrnuto. Takođe, i kota koja je viša, ponekad izgleda kao da je manjoj nadmorskoj visini od neke druge niže kote. Ponekad dva naizgled bliska vrha deli ogromna dolina koju treba preći. Te, da ih tako nazovemo, optičke varke, se javljaju i u horizontalnoj i u vertikalnoj ravni i to valja imati u vidu.

Pored orijentacije važno je da proučite, pratite i poznajete i druge faktore koji mogu uticati na kvalitet vašeg boravka u prirodi: meteorološke uslove, stanje životinjskog i biljnog sveta, naseljenost, saobraćaj, infrastruktura, da ispravno kontrolišete vreme (da vas ne hvata mrak, ako ne mora), itd.
Priroda traži da je poštujemo, ali nam i pruža mnogo lekcija o sebi, a njene lekcije mogu biti veoma surove, pogotovo kad pomislimo da smo pametniji nego što jesmo. Zato trčite, ne brzo, nego pametno!