Spontano, neplanirano i na prvi pogled malo čudno, kao da je izazvano sudbinom. Do tog trenutka kada sam kročila na planinsku stazu, o planinama sam razmišljala na neki drugi način i gledala ih samo sa druge strane ekrana. Uvek sa divljenjem i poštovanjem, ali nikada ništa nisam znala o njima. Ekspedicije sa malih ekrana uvek su privlačile moju pažnju, ali sam na sve to gledala sa čuđenjem i smatrala sam to neverovatnim podvigom. Pitanja koja su se u tim trenucima motala mojim mislima bila su: Koliko su zaista planinari spremni da žrtvuju svoje živote radi tih rajskih pogleda, i šta je to što im daje snagu da stignu do tih najviših vrhova sveta? Koliko su tek spremni fizički? A njihov odnos prema surovim uslovima i svi ti iskreni osmesi koje sam gledala, koji su zapravo bili odraz zadovoljstva nakon ispenjanih vrhova fascinirali su moju ličnost. I da, tu se sve završavalo, pored malih ekrana i u mojim mislima, a ja bih nastavila svoj život posvećen atletici.
Niz spletnih okolnosti i mnogo čudnih događaja koje sam doživela u atletici naveli su me na razmišljanje da li je to zaista ono čemu ja želim da pripadam. I da li ja želim i dalje da budem deo toga? Motivacija je počela da opada. Možda mi je šesnaest godina bilo previše da i dalje nastavim da se borim sama, a htela sam i hoću tim jer je on jako bitan za uspeh jednog sportiste/sportistkinje. Iako je ovaj sport individualan, bez podrške sve je uzaludno.
Dan kada sam se rastala sa asfaltom je bio na mojoj prvoj trci na Kopaoniku 2016. godine. Od tog dana atletika kao i asfalt pali su u zaborav. Mrak, rano jutro, trka Kopaonik Sky Trail na najtežim ski stazama, Ski centra Kopaonik. Povučena adrenalinom prvi deo staze Bela reka 2 istrčavam među prvim trkačima što mi je obezbedilo najveću nagradu, pogled na zmiju čeonih lampi. Prvi fascinantan osećaj. Zatim svitanje i izlazak sunca, uživanje u snegu i borba sa ski stazama. Začuđena lica i pokušaji mnogobrojnih trkača da mi pomognu u penjanju uz Gvozdac. To na asfaltu nikada nisam doživela. To je bio jači osećaj od onog kada sam pobedila na svojoj prvoj uličnoj trci u svom rodnom Kruševcu. Taj osećaj mi je vratio motivaciju i ljubav prema trčanju i dao odgovore na pitanja koja sam sebi zadavala ispred malih ekrana gledajući ekspedicije.Ovde se probudila jedna nova ljubav u meni. Ljubav prema planinama i prirodi. Mislim da je to nešto ipak postojalo u meni samo je trebalo da se pokrene. U ovom slučaju skyrunning je bio taj pokretač. Od ove trke počinjem da se prepuštam svetu skyrunning- a. Pokušavam putem interneta da saznam šta je zapravo skyrunning. Nailazim na youtube video snimke poznate svetske skajranerke Emelie Forsberg i u njoj pronalazim motivaciju. Kroz njene intervjue i video klipove upoznajem discipline i shvatam kakav je zapravo ovo sport.
Skyrunning je u moj život ušetao u pravo vreme. Ona Nevena koja je trčala na asfaltu i ova u skyrunningu nisu iste. Skyrunning me je mnogo promenio. Promenio je moj način razmišljanja. Naučila sam da uvek mogu bolje i više. Naučila sam da trka ma koliko bila teška uvek je možeš završiti sa osmehom. Naučila sam da iz dana u dan pomeram svoje granice. Naučila sam da su kilometri samo brojke kojih se ne treba plašiti. Naučila sam da je najvrednija nagrada pogled sa najviših vrhova planina i da su najjača prijateljstva stečena upravo tamo na planini. Shvatila sam da niz osećanja, mnogo jakih emocija i povratak motivacije za trčanjem, jakim treniznima, povratak vere u timski duh i pripadnost novoj zajednici istomišljenika i ljubitelja sličnih stvari ipak nije prazna priča. Pronašla sam svoje novo mesto i zaljubila se u novi sport. Sve se dešava sa razlogom. Dok verujete u ono što radite, dokle god to činite sa osmehom, dok ste srećni i zadovoljni, budite sigurni da ste posvećeni pravim stvarima.
Sve emocije koje su me preplavile kroz ovaj sport ne mogu da prenesem kroz tekst, jer ipak skyrunning treba doživeti, ali sam sigurna da ćete ih primetiti kroz moje trke u ovoj godini. I nije bitno koliko imate godina. Bitno je da je osmeh na vašem licu, da volite planine i da uživate u trčanju. Ako se prepoznajte, pronašli ste sledeću destinaciju SKYRUNNING.
I ukoliko osetite potrebu da odete u planinu, probate planinsko – nebesko trčanje, uradite to odmah -sada. Verujte mi nećete se pokajati. Možda je i vaš početak na zimskoj trci na Kopaoniku, baš kao i moj.
Foto: Miloš Milenković ( http://milosmilenkovic.com/ )
Lokacija: Kanjon Jerme
Vidimo se na planini!
Nevena Rajković
